E-karton u Srbiji: šta privatna ordinacija mora da zna u 2026.

Tekst je pisan za vlasnika privatne ordinacije. Obuhvata šta zakon i pravilnik kažu o privatnoj praksi, šta još nije objavljeno i šta program ordinacije treba da ume. Svaka tvrdnja o propisima ima link ka izvoru.

Šta je e-karton?

U zakonu se e-karton zove elektronski medicinski dosije. Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva ga opisuje kao jedinstveni i centralizovani registar podataka i dokumenata iz obavezne medicinske dokumentacije o pacijentu. Koristi se za lečenje, za prava iz zdravstvenog osiguranja, za izveštavanje i planiranje, i za naučna istraživanja.

Član 46 istog zakona kaže odakle podaci dolaze: iz programa zdravstvene ustanove, privatne prakse i drugih pravnih lica. E-karton se povezuje i sa državnim registrima, na primer sa Centralnim registrom stanovništva, iz kog se preuzimaju ime, adresa i podaci o osiguranju. Cilj koji zakon navodi je brže ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu i uvid pacijenta u celokupnu medicinsku dokumentaciju.

E-karton stoji u Republičkom integrisanom zdravstvenom informacionom sistemu (RIZIS). U razgovoru se često koristi stari naziv IZIS, pod kojim su godinama radili e-recept i e-uput u domovima zdravlja. Po najavi iz novembra 2023, RIZIS povezuje e-karton sa sistemima RFZO-a, Instituta Batut, ALIMS-a i drugih.

Od kada važi e-karton i gde se već koristi?

Portal eZdravlje prikazuje zdravstvene podatke građanima od kraja 2021. Zakon je donet 2023, a pravilnik 2025. Datume smo proverili u zvaničnim tekstovima i vestima.

Zvaničan izveštaj o tome da li je e-karton posle pilota uveden u celoj Srbiji nismo našli, pa to ovde i ne tvrdimo.

Šta je lični zdravstveni broj?

Lični zdravstveni broj (LZB) je oznaka pacijenta u zdravstvenom sistemu. Po članu 14 zakona, određuje ga Ministarstvo zdravlja u RIZIS-u i dodeljuje se pri prvom unosu podataka o pacijentu u e-karton. Pravilnik dodaje da se broj dodeljuje automatski, pošto se u e-karton prenesu identifikacioni podaci i podaci o kartonima.

U programu ordinacije LZB postaje polje u kartonu pacijenta, pored JMBG-a i broja zdravstvene knjižice. Lekari pristupaju podacima iz e-kartona korišćenjem tog broja (član 47), pa program ordinacije mora da ima mesto za njega.

Šta privatna ordinacija mora da pošalje u e-karton i kako?

Tabela odvaja obaveze koje stoje u zakonu i pravilniku od stvari koje još nisu objavljene. Uz svaku obavezu je izvor. Ovo nije pravni savet.

Šta piše u propisima

Koji podaci idu u e-karton

Pravilnik određuje redosled. Prvo se iz programa ordinacije prenose identifikacioni podaci o pacijentu: JMBG ili evidencijski broj stranca, lični broj osiguranika, državljanstvo, broj telefona i adresa elektronske pošte. Zatim podaci o kartonima: broj zdravstvenog i stomatološkog kartona, broj kartona imunizacije, izabrani lekar i ustanova, i podatak o donorskoj kartici. Tek posle toga pacijent dobija lični zdravstveni broj, a ime, adresa i osiguranje se dopunjuju iz državnih registara.

Medicinski deo određuje član 14 zakona. U obaveznu medicinsku dokumentaciju upisuju se, između ostalog, razlog posete, anamneza i nalaz, uputna i konačna dijagnoza, pružene i planirane usluge, lekovi, laboratorijski i radiološki nalazi, alergije, terapija koju pacijent uzima i pristanak pacijenta na medicinske postupke. Te podatke u program ordinacije unosi ovlašćeni zdravstveni radnik. Koji tačno skup tih podataka ide u e-karton, pravilnik uređuje po članu 46.

Kazne

Član 56 zakona predviđa kaznu od 50.000 do 500.000 dinara za osnivača privatne prakse, odnosno preduzetnika, između ostalog ako ne vodi dokumentaciju na propisan način, ako nema softversko rešenje ili ne vodi evidenciju elektronski po članu 45, i ako ne obezbedi poverljivost podataka o pacijentima. Odgovorno lice u privatnoj praksi plaća od 30.000 do 150.000 dinara. Po članu 59, zdravstveni radnik koji ne unese propisane podatke u program ordinacije plaća od 20.000 do 150.000 dinara. Posebnu kaznu nazvanu po slanju podataka u e-karton u kaznenim odredbama nismo našli.

E-recept kao najava

Privatna praksa je prvi put deo državnog sistema kroz e-recept. Ministar zdravlja je u septembru 2025. najavio e-recept u privatnom zdravstvu, uz program koji obezbeđuje Pošta Srbije. Nedeljnik Vreme je 28. avgusta 2026. objavio da privatne ordinacije ulaze u sistem od 1. septembra 2026, uz naknadu od 50 dinara plus PDV po izdatom receptu i 10 dinara plus PDV po uvidu u listu propisanih lekova, i da su neke ordinacije nezvanično čule za duži prelazni rok. Ordinacija koja je već povezana za e-recept ima nalog i vezu sa državnim sistemom, i to je dobar znak za e-karton, iako su to dve različite usluge.

Šta e-karton znači za vašu vrstu ordinacije?

Obaveze iz zakona važe za svu privatnu praksu. Posao pred ordinacijom zavisi od toga šta vodi i šalje. Pacijent će sve češće pitati zašto nalaz iz ordinacije ne vidi na portalu eZdravlje, a odgovor zavisi od toga da li program ordinacije šalje podatke.

Ko je vlasnik podataka koje šaljete u e-karton?

E-karton je državni registar. Podaci u njega dolaze iz programa ordinacije, pa kvalitet e-kartona zavisi od kvaliteta kartona u ordinaciji. Ordinacija ostaje odgovorna za svoju dokumentaciju: zakon traži čuvanje, bezbednost i poverljivost, i kažnjava privatnu praksu koja to ne obezbedi.

Zato je pitanje vlasništva važnije nego pre. Ordinacija koja kartone drži u programu koji iznajmljuje zavisi od isporučioca i za izvoz podataka i za povezivanje sa e-kartonom. Ako isporučilac kasni sa vezom, kasni i ordinacija. Ordinacija koja poseduje svoj program i svoje podatke može sama da odluči kada i kako se povezuje. O tome koliko to vredi posle nekoliko godina pisali smo u tekstu šta ordinacija poseduje posle pet godina.

Šta ordinacija zaista koristi u kartonu?

Lekar svakog dana otvara karton u programu ordinacije. Oktopeak razvija sisteme sa zdravstvenim podacima po meri, i za klijente u SAD, gde su pravila o tim podacima stroža nego kod nas. Iz tih sistema znamo šta se od kartona traži kad neko dođe da proveri.

Prva stvar je istorija pacijenta na jednom mestu. Kad pacijent uđe, lekar treba da vidi prethodne preglede, terapije, alergije i poslednje nalaze, bez traženja po tri programa i jednom mejlu. Uz istoriju idu dokumenti: nalazi, snimci, otpusne liste, pristanci. U platformi sa medicinskom dokumentacijom koju smo razvijali za američku firmu za strukturirana poravnanja, svaki dokument je vezan za slučaj, nosi oznaku da li sadrži medicinske podatke, pamti ko ga je dodao i kada, i čuva se šifrovan.

Treća stvar je veza kartona sa terminom. Zakazan pregled treba da otvori karton tog pacijenta jednim klikom, a obavljen pregled ostavlja zapis u istoriji bez prekucavanja. O zakazivanju smo pisali odvojeno. Za e-karton je bitno da pregled postane podatak istog dana, jer je rok 24 sata.

Ko sme šta da vidi u ordinaciji?

Zakon u članu 47 strogo određuje ko sme u državni e-karton. Isti princip važi i unutar ordinacije. Recepcija zakazuje i zove pacijente, pa joj trebaju ime, telefon i vreme. Dijagnoza i terapija joj ne trebaju. Sestra vidi uputstva i ono što lekar odredi. Lekar vidi ceo karton svojih pacijenata. Vlasnik vidi broj pregleda i naplatu, bez pojedinačnih nalaza ako mu nisu potrebni za posao.

U tri sistema sa zdravstvenim podacima koje smo isporučili, granica između uloga se proverava na serveru pri svakom zahtevu. Program koji uloge rešava tako što nekome sakrije dugme i dalje šalje sve podatke na računar te osobe. Neko ko zna gde da pogleda vidi sve. Pitanje za isporučioca glasi: ako se recepcionar prijavi i ručno upiše adresu strane sa nalazom, šta se desi. Prihvatljiv odgovor je poruka o odbijanju, uz zapis o tom pokušaju.

Iz istog razloga se lozinke ne dele. Ordinacija u kojoj svi rade pod nalogom lekara nema uloge, ma šta program nudio. Za e-karton je to još važnije, jer zakon traži da podatke unosi ovlašćeni zdravstveni radnik i da se zna ko je šta uneo.

Kako se zna ko je otvorio karton?

Evidencija pristupa je zapis o tome ko je otvorio koji karton, kada, i šta je promenio. Pravilnik o e-kartonu propisuje isto za državni sistem: administrator e-kartona obaveštava Ministarstvo zdravlja o pokušajima neovlašćenog pristupa. Ordinacija treba da ume da odgovori na isto pitanje za svoj program.

Evidencija vredi onoliko koliko je nepromenljiva. Platforma za usaglašenost sa propisima američke agencije za lekove, koju smo preuzeli posle prethodnog izvođača, ima evidenciju u koju se može samo dodavati. Ni administrator ne može da obriše red ni da ga prepravi. Svaki zapis nosi ko, kada, koja radnja, nad kojim podatkom i sa koje adrese. Kad se u kartonu promeni terapija, zapis pamti i staru i novu vrednost. Bez toga se ne zna da li je greška u dozi bila u kartonu od početka ili ju je neko uneo kasnije.

Kako da proverite program koji već imate?

Proveru možete uraditi za jedno popodne, u programu koji već koristite.

1. Pitajte isporučioca, pismeno, kada i kako program šalje podatke u e-karton i da li je povezan za e-recept.
2. Proverite da li karton ima polja za JMBG, LBO, broj zdravstvenog ili stomatološkog kartona i lični zdravstveni broj.
3. Prebrojte naloge. Ako je zaposlenih više nego naloga, uloge ne postoje.
4. Prijavite se kao recepcija i pokušajte da otvorite nalaz. Ako se otvori, zapišite to.
5. Tražite evidenciju pristupa za jedan karton za prošli mesec i pitajte može li se red obrisati.

Posle ovih pet koraka znate da li treba samo srediti naloge ili ordinacija plaća program koji ne ume ono što zakon traži od 2025.

Izvori, provereno 29. septembra 2026: Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, Sl. glasnik RS 92/2023; Pravilnik o e-kartonu, ličnom zdravstvenom broju i dostavljanju podataka na lični zahtev pacijenta, Sl. glasnik RS 45/2025; RTS, 25. februar 2026; portal eZdravlje; Vreme, 28. avgust 2026.